Dnevnik jednog domara

Ova knjiga govori o jednoj zgradi (jednom svetu? jednoj državi?) koja je osuđena na propast. Ova knjiga je kao i celokupno muzičko i likovno stvaralaštvo drMariaša veoma kontradiktorna: priče nam iskreno verodostojno govore o ljudima koje politika i štampa obično nazivaju gubitnicima tranzicije – bez ikakve ideje kako da se tim gubitnicima pomogne. Ova knjiga je okrutna: sirova puritanska bezobzirna čitalac u njemu neće naći ni rešenje ni odrešenje. Stanari iz domarevog dnevnika su nesrećni propali degradirani nesposobni da žive normalan život. Čitalac će u svakom sledećem stanu iza svakih vrata sresti sledeću usamljenu figuru ovog beketovskog sveta u kojem se živi po nekim drugim nama neshvatljivim zakonima. Ova knjiga nije ni sociografija ni psihohoror nego minimalistička proza u kojoj se duboka empatija i solidarnost ukrštaju sa dobro poznatom ironijom autora.