Klub slepih putnika

Mnogi bi ga nazvali običnim radnikom. On o sebi, naravno, misli uzvišenije. Ono što poseduje deluje mu obično, nedovoljno. Njegova detelina uvek ima tri lista. Hod mu je neujednačen, sudbina ćutanje.

Često jedina dama u društvu u kome se kreće, zagledana u svoje knjige. Govore da je filozof, a ta joj reč u tuđim ustima zvuči kao zalogaj koji će biti ispljunut. Volela bi da bude nešto pristupačno i razumljivo. Želi istovremeno da je tamnija, nevidljivija – veruje da svaka njena reč izaziva neku vrstu ožiljka na drugima.

Jednooki kralj, vidi isključivo svoj put. Vladar je sebičnih. Prevrtljiv, pojavljuje se u raznim kožama. Pojedini ga nazivaju vojnikom, međutim on brani jedino lični interes. Brada ga čini naizgled mudrim, ali zapravo krije rane koje ne želi da drugi uoče.

Menja zanimanja i prijatelje. Može glumiti svakoga na različitim pozornicama. Nema svoje mesto, nesprestano ga izmišlja, i zato je na smenu euforičan i tužan. Misli da je u pećini izvan koje je pravi život koji na momente vidi, ali ga nikada u potpunosti ne iskusi. Nekada pokušava drugima da predstavi šta je doživeo tokom svojih putovanja.

Nikola Đurica je rođen 1986. u Beogra- du, gde živi i radi. Diplomirao je istoriju umetnosti. Od 2017. do 2019. godine je uređivao, organizovao i vodio večeri čitanja poezije Pet minuta pažnje jednom mesečno. Moderira različita književna dešavanja. Svira bas gitaru u alternativnom rok bendu „Potop”, sa kojim je 2024. godine objavio album Hormones. Objavio je zbirku poezije Noćne životinje (PPM Enklava, 2020). Ovo je njegova druga knjiga.