Boštjanov let

“Čak je i drveće raslo nesrećnim slučajem, kad bi se seme spotaklo u letu i pustilo korenje na najbesmislenijem mestu: prut mladice ispupeo bi na nemogućoj tački, a seljaci ga iz lakomosti, iz škrtosti ne bi iščupali, već bi radije po pustim strminama puzali za šturim plodovima.” U negostoljubivim gudurama i među ogrubelim ljudima, Boštjan odrasta u poratnom vremenu u kom zle uspomene progone samo njega – svi ostali su požurili da se vrate svakodnevici, nimalo izmenjeni stravičnim iskustvima. Boštjan jedino u prirodi i s Linom može da se otme skučenosti i nemoći.

Florjan Lipuš za ovaj portret umetnika u osujećenoj mladosti koristi snažne, smele metafore i kondenzovan jezik. Boštjanovo sazrevanje, preobražaj i konačno “Non serviam!” izliveni su u ritmičnu, ponekad teško prohodnu, ali neodoljivu prozu. Ćutanje i teskoba koji prožimaju društvo ošamućeno ratom zatiru i najbezazlenije naznake svežine, što Boštjana vodi u pobunu, koja postaje pitanje preživljavanja.

Florjan Lipuš rođen je 1937. godine u Lobniku, u austrijskoj Koruškoj. Studije teologije u Klagenfurtu je napustio i ceo radni vek proveo kao učitelj. Pisanjem se počeo baviti još kao gimnazijalac. Godine 1960. pokrenuo je časopis “Mladje”, koji je uređivao sve do 1981.

Lipuš se danas smatra najvažnijim slovenačkim pripovedačem austrijske Koruške, ali je zapažen i u matici: s romanom “Zmote dijaka Tjaža” (1972) postao je jedan od najvažnijih pisaca savremene slovenačke proze uopšte. Dobio je Prešernovu nagradu za celokupan književni opus (2004), a u Beču mu je 2005. dodeljena počasna nagrada za književnost Republike Austrije.

“Boštjanov let” je prvo Lipuševo delo prevedeno na srpski.