9 zečeva

Šestogodišnja Manda suočena sa surovošću svoje bake i siromaštvom na selu, pronalazi utočište u vrtu među biljkama i baštenskim patuljcima, kao i u mračnim tavanskim ćoškovima. Pod uticajem brutalnog državnog režima, baka Nikula, koja takođe vodi svoje lične prikrivene ratove, na Mandi primenjuje tiranske metode vaspitanja, koje će ostaviti trajne posledice na njen život.

Drugi deo romana 9 zečeva prati borbu odrasle Mande da prevaziđe krizu identiteta, pronađe sebe i povrati svoju nekadašnju kreativnost, a ujedno i nastojanje Bugarske da se oporavi od posledica komunističke vladavine. Mlada neustrašiva Manda koja je hrabro podnosi teško fizičko i psihičko nasilje vremenom postaje sredovečna umetnica koja žudi za ljubavlju, traži način da se izbori sa izazovima modernog života i očajnički pokušava da nahrani svoju dušu pišući poeziju i putujući. Kroz putovanja, od kojih su neka inspirisana stvarnim događajima, autorka nas upoznaje s kulturama različitih zemalja, od Rusije i Francuske do Dominike.

Tokom celog romana – koji se mogu čitati i kao memoari, eseji, putopis, kao i zbirka recepata raznih jela bugarske i češke kuhinje koji su obeležili Mandino detinjstvo – u književnoj harmoniji koegzistiraju tragično i komično, lepo i ružno, duhovno i telesno.

Virginija Zaharijeva (1959), rođena u Sofiji, diplomirala je na bugarskoj književnosti i psihologiji na Sofijskom univerzitetu, dok se kasnije u Švajcarskoj specijalizovala za telesno orijentisanu psihoterapiju. Autorka je tri knjige poezije: Камъкът, който не слуша реката (1989), Кокошката с зашитото око (1992) i Кадрил късно следобед (1996).

Njen roman 9 zečeva (2008) bio je nominovan za Nagradu Helikon za najbolju savremenu bugarsku beletristiku, kao i za prestižnu književnu Nagradu „Edvard Vik” za najbolji roman 2008, a takođe je i najprodavanija bugarska knjiga u knjižarama u 2008. godini. Roman je preveden na brojne svetske jezike, a izdat je i u SAD, gde je postigao zapažen uspeh. Više od 30 godina bavi se novinarstvom i glavni je urednik prvog rodnog časopisa u Bugarskoj – P.S. Književni kritičari označavaju je kao briljantnu predstavnicu bugarske ženske književnosti.