Dani na ravnoj zemlji

„Pesnik se koristi krajnje jednostavnim, ekonomičnim izrazima koji udaraju po svesti čitaoca kao Sibelijusovi čekici; neki stihovi podsećaju na izjave/deklaracije, grube, snažne i životne, kao ukradene sa ranih Levovih postera za poeziju Majakovskog. Ovakav kompaktni pristup stihu uvek podrazumeva unošenje određene svežine u sadržinu koju forma nosi, više manje brutalno, kao neka dragocena i pažljivo isklesana dela art bruta.“ Nina Živančević

„Svaki stih, svaki redak u ovoj knjizi je životan i to nije slučajno. Sinister je stvaralac, pesnik, pisac, kako hoćete, koji dolazi sa talasom nove književnosti koji se tek stvara negde na pučini. Ta književnost neće dozvoliti sebi da na nju pada prašina koju će, vrlo povremeno i privremeno, skinuti kakav razočarani ljubitelj nežnih uzdisaja. Jezik koji Sinister koristi je živ, on je GOVOR, a ne stilizacija. Živi govor, a ne kovanje lepozvučećih besmislica.” Nenad Glišić

„To je poezija koja je obeležena ambivalentnošću koju (nam) donosi savremenost. Pesme u kojima se prvo lice skida pred čitaocima. Ono što ide u prilog raznovrsnosti forme je i jezičko poigravanje.“ Dragoslava Barzut

„Kao da sam neke pesme najsporije čitao do sad. Sporije od najsporijeg čitanja do sad… ili sam se jednostavno sećao… ne znam. I kao da su neka osećanja ponovo oživela od ovih sećanja.“ Nikola Vranjković