2010 : Druga odiseja

Devet godina nakon kraha Diskaverijeve misije na Jupiteru, američko-sovjetska ekspedicija kreće u susret napuštenom svemirskom brodu, kako bi pretražila i ispitala memorijske blokove pobunjenog, „psihotičnog” računara HAL 9000, ne bi li se ustanovilo šta je pošlo po zlu… I šta se dogodilo sa komandantom Dejvom Boumenom.

Bez najave, kineska ekspedicija uputiće se ka istom cilju, a misija se pretvara u mahnitu trku za dragocenim informacijama sa Diskaverija o zagonetnom monolitu koji kruži oko Jupitera. Uz to, u međuvremenu, biće koje je nekada bilo Dejv Boumen – jedini čovek koji je otkrio misteriju monolita – kreće na svoju misiju ka Zemlji, i šalje neobična upozorenja.

Njegovo putovanje može se pokazati kao najvažnije: nešto bitno treba da se desi, iako nije jasno ko i sa kojim ciljem stoji iza toga što crni monolit, umnožavajući se gotovo unedogled, povećava masu Jupitera, transformišući ga u zvezdu…

U drugom delu kultnog serijala SF žanra, Artur Č. Klark još jednom pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, a pitanju čovekovog mesta u Univerzumu pristupa sa kosmičkim zamahom, i sa neuporedivom veštinom razvezivanja mnogih čvorišta filozofije i nauke pripovedačkom veštinom žanrovskog klasika.

Artur Č. Klark (1917–2008) kultni je autor naučne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom 2001: Odiseja u svemiru. Nakon studija matematike i fizike na Kings koledžu u Londonu, Klark se posvetio pisanju. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu kao specijalista za radare i učestvovao je u izgradnji prvih sistema za rano uzbunjivanje i automatsko navođenje pilota sa zemlje. Njegova ljubav prema nauci svoj novi izraz našla je kako u knjigama (zbog čega su njegova dela neretko nagoveštavala nova naučna otkrića), tako i u brojnim izmumima i patentima koje je potpisao. Napisao je više od dvadeset romana, dvanaest zbirki kratkih priča i petnaest knjiga u kojima govori o budućnosti, istraživanjima svemira itd. Kao dominantne teme Klarkovog književnog dela, kritika navodi čovekov „duhovni” preobražaj i ljudsku potragu za mestom u univerzumu.