Adresa: Bevervegen 11

“Kao da je neko bacio udicu sa crvom na vrhu, a neka žutoperka pojela je crva, a grgeč je progutao žutoperku, a štuka je progutala grgeča, a onda je ribar pojeo štuku, a mačka je dobila grgeča, a morska lasta je uzela žutoperku, ali crva nije bilo; jedno se pretvara u drugo, samo početak nestaje bez traga.” – “Bevervegen 11”

Furiozni početak, Tikanenov roman “Adresa: Brendevegen 8”, nastavlja se u sličnom tonu. Poštovanje prema građanstvu i otvorenost za ideologije posleratnog vremena u ovoj knjizi treba očekivati taman koliko i romantična osećanja. Finski enfant terrible kreće na obrazovno putovanje, okušava sreću kao crtač u novinama i pozira u braku, sve vreme veran jedino svojim demonima.

“Privilegovani zaslužuju svaku podršku, oni ionako čine manjinu”, kaže Henrik Tikanen, književnik i likovni umetnik, rođen 1924. godine u Helsinkiju, “šest godina posle trijumfalnog rata u kojem je jedna polovina naroda savladala onu drugu”. Ta privilegovana manjina, u čijem je okrilju i sam rođen, ostaće večiti predmet njegove poruge.

U zemlji koja je danas primer mira i stabilnosti, njegova mladost bila je obeležena ratom i društvenim podvojenostima. Briljantan prozaista, Tikanen u svojim delima obrađuje tu, ali i druge teme iz svog života: nasilje, alkoholizam, ljubav i naročito njen nedostatak. Pravu književnu slavu stekao je sredinom sedamdesetih, autobiografskom trilogijom “Brendevegen 8”, “Bevervegen 11” i “Marijegatan 26” u kojoj ni društvu ni sebi samom ne prašta ništa.

Umro je 1984. godine.