Adresa: Brendevegen 8

“Adresa: Brendevegen 8” duboka je i subjektivna kritika malograđanštine, poniznosti i poslušnosti, prezriv poklič protiv ratova i vojskovođa, autoriteta i jednoumlja, a u čast nesputanog mišljenja, u slavu disidenata i dezertera. Tikanenova slika rata ovde je sve samo ne herojska. On se ironično osvrće na svoje školske drugove koji sanjaju slavnu smrt u uniformi SS-a, ili na mlade seljake koji rat doživljavaju kao neminovnost: “Na celom svetu nema ničeg hrabrijeg od finske stoke”.

Svoju briljantnu zlobu Tikanen usmerava protiv sopstvene klase i porodice, i protiv samog sebe, bespoštedno, ali i s iskrenim razumevanjem ljudskih slabosti. Lažne vrednosti su na sve strane, u roditeljskom domu, među kulturnom elitom, a nagrizaju i njega kad se poigrava idejom da je samo tragičan život vredan življenja.

“Privilegovani zaslužuju svaku podršku, oni ionako čine manjinu”, kaže Henrik Tikanen, književnik i likovni umetnik, rođen 1924. godine u Helsinkiju, “šest godina posle trijumfalnog rata u kojem je jedna polovina naroda savladala onu drugu”. Ta privilegovana manjina, u čijem je okrilju i sam rođen, ostaće večiti predmet njegove poruge.

U zemlji koja je danas primer mira i stabilnosti, njegova mladost bila je obeležena ratom i društvenim podvojenostima. Briljantan prozaista, Tikanen u svojim delima obrađuje tu, ali i druge teme iz svog života: nasilje, alkoholizam, ljubav i naročito njen nedostatak. Pravu književnu slavu stekao je sredinom sedamdesetih, autobiografskom trilogijom “Brendevegen 8”, “Bevervegen 11” i “Marijegatan 26” u kojoj ni društvu ni sebi samom ne prašta ništa.

Umro je 1984. godine.

“Brendevegen 8” je prvo Tikanenovo delo prevedeno na srpski.