Adresa: Marijegatan 26

“Bio sam veliki licemer, ali na sreću Merta to nije primetila.

Ili je možda imala razumevanja, mislila da će s vremenom moći da me izleči. Ženski optimizam prevazilazi muški bezobrazluk.”

Šta radi jurišnik na građanske norme kad se jednom skrasi u bračnom životu? On ode da živi s ljubavnicom. – U poslednjem delu Tikanenove trilogije nastavljamo tamo gde smo stali, ali se ne pomičemo nikud: pratimo epizode i padove jedne blistavo teturave umetničke i alkoholičarske karijere. Kao krpa ili kao egoman, pripovedač ne propušta priliku da svaki profesionalni uspeh i svaku porodičnu idilu svuče u blato, a svoj uspeh i svoju idilu s naročitim guštom.

“Privilegovani zaslužuju svaku podršku, oni ionako čine manjinu”, kaže Henrik Tikanen, književnik i likovni umetnik, rođen 1924. godine u Helsinkiju, “šest godina posle trijumfalnog rata u kojem je jedna polovina naroda savladala onu drugu”. Ta privilegovana manjina, u čijem je okrilju i sam rođen, ostaće večiti predmet njegove poruge.

U zemlji koja je danas primer mira i stabilnosti, njegova mladost bila je obeležena ratom i društvenim podvojenostima. Briljantan prozaista, Tikanen u svojim delima obrađuje tu, ali i druge teme iz svog života: nasilje, alkoholizam, ljubav i naročito njen nedostatak.

Pravu književnu slavu stekao je sredinom sedamdesetih, svojom bespoštednom trodelnom autobiografijom “Brendevegen 8”, “Bevervegen 11” i “Marijegatan 26”.

Umro je 1984. godine.

Fabrika knjiga ovim romanom zaokružuje Tikanenovu trilogiju.