Ako dugo gledaš u ponor

Nagrada Stevan Sremac.

Istina je vatra koja tinja na dnu čoveka.

U prepletu dve ispovesti, profesora Sipca i Nejre, otkrivamo kako je teško u monstruoznim okolnostima sačuvati čistu dušu. Junakinja Nejra se bori sa siromaštvom, spletkama i surovostima svoje sredine, dok njen težak život prekidaju profesorove poetske anegdote na antičke, filozofske i aktuelne teme.

Gorak i misaon, ovaj potresni roman dolazi do granica ljudskih nesreća, obuhvatajući kriminalizovanu palanku i čudovišta našeg društva.

Ako dugo gledaš u ponor je zastrašujuća i majstorski napisana priča o blistavoj nadi kakva se ukazuje samo usred najdublje ljudske tame, ispripovedana jednostavno a bogato, bez ukrašavanja a raskošno.

Enes Halilović rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru.
Poezija: „Srednje slovo“ (1995, 2016), „Bludni parip“ (2000, 2017), „Listovi na vodi“ (2007, 2008, 2008), „Pesme iz bolesti i zdravlja“ (2011), „Zidovi“ (2014, 2015) i „Bangladeš“ (2019).
Zbirke priča: „Potomci odbijenih prosaca“ (2004), „Kapilarne pojave“ (2006) i „Čudna knjiga“ (2017, 2018).
Drame: „In vivo“ (2004) i „Kemet“ (2009, 2010). Romani: „Ep o vodi“ (2012) i „Ako dugo gledaš u ponor“ (2016, 2017).

Osnovao je književni časopis „Sent“ i književni web časopis „Eckermann“. Priče, poezija i drame Enesa Halilovića objavljene su u zasebnim knjigama na engleskom, poljskom, francuskom, makedonskom, turskom, albanskom i bugarskom jeziku, a proza i poezija je prevođena na engleski, nemački, španski, ruski, arapski, turski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski, grčki, bugarski, katalonski, romski, danski, portugalski, italijanski, beloruski, jermenski i latinski jezik.

Halilović je zabeležio 172 narodne zagonetke koje je objavio sa Elmom Halilović u koautorskoj knjizi „Zagonetke (2015).

Nagrade: Vitalova nagrada 2020. za roman „Ljudi bez grobova“, Zlatna značka za doprinos kulturi KPZ Srbije, „Meša Selimović“, „Branko Miljković“, „Đura Jakšić“, „Ahmed Vali“, „Stevan Sremac“, „Zlatno slovo“, a za urednički rad u Sentu dobio je nagradu „Sergije Lajković“.