Almaški kružoci lečenih mesečara

Ova neuravnotežena hronika je, čas nežna, čas gnevna, balada o Novom Sadu, gradu koji se nenadano zaljuljao trajno gubeći neophodni balans. Pričina o nekim osobama kojih više nema, ispovedanje o nekom vremenu koje je nepovratno nestalo, nagađanje o trenucima kada sve treba da se privede nekom kraju kao u matematičkoj jednačini.

Ponekad je i odviše nalik na oporuku kako iznova uspostaviti jednom izgubljenu ravnotežu. Nalik poslednjoj želji da bilo ko može, jednog dana, ponovo da se nasmeši.88