Amerikanac

Roman je pripovest francuskog dečaka koji odrasta uz grubog i nasilnog oca, Amerikanca, pripadnika trupa koje su se 1944. godine iskrcale na obale Normandije. Snažna i neskrivena mržnja koju oseća prema njemu prati ga čitavog života. Iza konfuznog pokušaja da mu sudi, pred čitaocem se pomalja složen portret oca, obeleženog ratnim i životnim traumama.

“Franc-Olivje Žizber u Evropi je poznat kao novinar i publicista. Rođen je u Americi, a detinjstvo je proveo u Francskoj. Posle studija novinarstva započeo je bogatu i plodnu novinarsku karijeru, sarađujući sa najpoznatijim časopisima. U periodu od 1998. do 2000. bio je glavni urednik francuskog lista Figaro. Pored biografskih knjiga o Fransoa Miteranu i Žaku Širaku, napisao je i niz romana , među kojima je i nedavno objavljeni Amerikanac.

Evropska kritika ovaj roman je okarakterisala kao kratku, jezgrovitu i blistavu knjigu. Amerkinac u romanu je Žizber sam, koji pripoveda o svom detinjstvu, brojnim “ranim jadima”, koji su svuda u svetu, izgleda, adekvatan sinonim za najranije i najosetljivije godine čovekovog života. Senka za kojom pisac u ovom delu traga, koju ovaploćuje, priziva i oživljava , junakov je otac, grub, nasilan, nesrećan čovek, na kome je rat ostavio svoj strašni znak.

Vrativši se iz Drugog svetskog rata, u kome je učestvovao u savezničkom iskrcavanju u Normandiji, dečakov otac nosi duboko u sebi ratno iskustvo koje je odredilo i njegov život, baš kao i život njegove dece. Jer, tačan je postulat da “oci jedu kiselo grožđe, a deci trnu zubi”. Još je Ernst Toler u drami Hinkeman ingeniozno načeo temu koju Žizber u ovom delu nastavlja: rat, naime, u ljudima trajno ubija ili oštećuje elan vital, kapacitet za sreću , za uživanje, za ljubav. Dušu, dakle. A ljudi kojima usud odredi da se iz rata vrate, nikada neće više moći da zaborave sve no što su u ratu spoznali – da heroja nema, da su svuda ravnodušna i surova smrt, da čovek čoveku lako postaje vuk, a teško i retko prijatelj.

Amerikanac je priča o ocu koji voli ali zlostavlja, o njegovoj živoj ličnosti zauvek zapretenoj ratnom nesrećom, o detetu u ocu, u njemu koje je brzo postalo starac. I o dečaku koji uz dar za pisanje ima i neoštećen dar za ljubav, za slavljenje života i – za stvaralštvo. Amerikanac je priča o ocu i sinu koji nikada u životu nisu istinski razgovarali. Čistim, nepatvorenim, blistavim jezikom, ovaj roman opisuje njihov susret na polju u kome više ne vladaju ni vreme ni sudbine, a smrt nema mnogo važnosti – jer Amerikanac govori o ljubavi i preko smrti. Ovo je dakle, delo napisano u slavu života i u toj oporoj, literarnoj poemi glavni bi se lik mogao zvati i Andreas Sam. ”

Sanja Domazet