Antička filosofija I

U prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija tzv. kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander) preko Heraklita i Pitagore, zatim Elejaca, Atomista, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filozofske misli. U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima, pre svih Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. U staroj Grčkoj narodna mudrost se izražavala u delu „sedmorice mudraca”. Međutim, iako njihov broj ostaje isti – sedam imena tih mudraca su u raznim izvorima
drugačija. U svim izvorima pominju se samo četvorica: Tales, Bijant, Pitak i Solon. Ostala trojica biraju se iz čitavog spiska, koji broji i do sedamnaest imena. Najčešći je onaj spisak mudraca u kome se nalaze njihove glavne izreke: „Mera je najbolja”, kaže Kleobul iz Linda. „O svemu prethodno razmisli”, kaže Periandar, sin Efirov.
Prepoznaj srećan trenutak”, kaže Pitak iz Mitilene. „Većina je ljudi nepoštena”, misli Bijant iz Prijene. „Jemac propada”, proriče Tales iz Mileta. „Upoznaj samoga sebe”, savetuje Hilon Lakedemonjanin. „Ničeg previše”, glasi
Solonov amanet.

ALEKSEJ SERGEJEVIČ BOGOMOLOV (1927–1983) doktorirao je na temi „Teorije kreativne evolucije u modernoj anglo-američkoj filosofiji”. Naročito je bio posvećen modernoj engleskoj misli, epistemologiji i dijalektici. Jedan je od autora „Ateističkog rečnika”. Od 1958. do kraja života predavao je na katedri za istoriju svetske filosofije Moskovskog državnog univerziteta „M. V. Lomonosov”. Autor je više od 200 naučnih radova, uključujući i udžbenike iz savremene svetske filosofije. Bio je jedan od prvih ruskih autora koji je analizirao opšte probleme teorije znanja, ontologije i metafizike engleske i američke filosofije, kao i nemačke filosofije u periodu od 1850–1950. godine. Poslednjih godina života bavio se proučavanjem zakonitosti istorijskog razvoja svetske filosofske misli, objavio je nekoliko članaka i dve monografije o antičkoj filosofiji i teoriji istorijsko-filosofskog procesa. Preveo je na ruski dela Tomasa Hobsa, Džona Loka, Tomasa Karlajla, Tomasa Pejna, Roja Vuda Selarsa, Rudolfa Hermana Locea, Adolfa Trendelenburga, Ralfa Valda Emersona i mnogih drugih.