Antički i vizantijski roman

„Koji su bili ciljevi autora kako antičkih, tako i vizantijskih romana? Želeli su da pruže uzbuđenje i zabavu društvu koje je ostalo bez pozorišta. Bliska povezanost antičkih romana sa pozorištem ogleda se i u čestoj upotrebi termini technici, osobito kod Heliodora. Vizantinci su nastojali da u toj stvari ne zaostaju za svojim antičkim uzorima. Uzećemo u razmatranje uzbudljivu fabulu, upotrebu pozorišnih termina, kao i zapaženo nasleđe atičke Nove komedije. Ovi romani uistinu jesu bili pisani učenim jezikom i stoga namenjeni obrazovanim čitaocima. Rukopisna predaja potvrđuje da su oni pronašli svoju publiku. Tekst veoma omraženog Makremvolita srećemo u preko 20 rukopisa, od kojih 17 potiče iz perioda od XIII do XVI stoleća. … Naša zapažanja koja će uslediti nastoje da poboljšaju razumevanje vizantijskih romana – uvek uz osvrtanje na antičke grčke romane – da pojasne njihove višestruke veze sa vremenom i miljeom u kome su nastali, kao i ono čemu su uopšteno težili.“