Antičko nasleđe i njegova evropska recepcija

„Antika nije stabilna dimenzija koja se može konstruisati jednom za svagda, već naša predstava o antici zavisi od pitanja koja joj postavimo. Na primer, antičke žene su oduvek postojale, ali u istraživanjima ozbiljno figuriraju tek od sedamdesetih godina 20. veka i procvata ženskog pokreta. Sve to nam pokazuje da se upotreba antike ne ogleda samo u malokrvnim kopijama ili zabavnim pogovorima, već da nam pruža i značajan izvor za istraživanje onih aspekata antike koje danas možda nismo u stanju da vidimo, kao i aspekata potonjih vremena koje nećemo uočiti ukoliko ne poznajemo antičku pozadinu.“

Matilde Skoje i Jert Vestrhejm

Za evropske narode se često kaže da imaju dve domovine – zemlju iz koje potiču i/ili u kojoj žive, i antičku Grčku i Rim. Odnos prema antičkom nasleđu, nekad jače, nekad slabije istican, ali neprekidno živ – imao je najčešće dvojaki karakter. S jedne strane, antički kulturni obrasci su se podražavali ili nekritički preuzimali, a s druge, antičko nasleđe je služilo kao seme, kao banka ideja za nove obrasce, forme, polazišta itd. Takav pristup najbolje otelovljuje gledište Gustava Malera: „tradicija je dalje prenošenje vatre, a ne klanjanje pepelu“. Zbornik članaka brojnih savremenih skandinavskih autora „Antičko nasleđe i njegova recepcija u evropskoj kulturi“ poklanja podjednako pažnju i jednom i drugom pristupu i to počev od vizantijskog perioda pa sve do našeg doba, razmatrajući susret sa antikom i njenim uticajem na književnost, operu, pozorište, jurisprudenciju, filozofiju, političku ideologiju, arhitekturu, vajarstvo, film… Tematska raznovrsnost članaka u ovom zborniku i visok naučni nivo samo su neke od odlika ove publikacije, sasvim retke, ako ne i jedine te vrste, koja je objavljena na srpskom jeziku.