Antiputopis

“Šta je Antiputopis Dušana Mijatovića? U Antiputopisu se opisuje antiputovanje, iz istog razloga iz koga Šeširdžija u Alisi u zemlji čuda slavi nerođendane. Zato što ima više nego rođendana. Antiputovanje u sebi sadrži putovanja, kao što antivirus sadrži u sebi virus. To je jedno duhovito i paradoksalno putešestvije ka sebi. Ono je ekscentrično, šarmantno, lagano, kaporovski stilski nehajno, a ipak vrlo gusto. Mijatovićeva hodoljublja na strani uvek ga dovode u Beograd, u njegov duhovni centar, čamac na Savi koji propušta vodu. Čitaoca hvata pod ruku, i njega, koji je zalutao, od nemila i nedraga vraća u svoje milo i drago. Cena koju čitalac mora da plati za taj povratak i prepoznavanje, jeste da ponovo nauči da se smeje.”

– Miloš Konstantinović

Autor sasvim otvoreno i bez zadrške, piše o mestima koje je posetio u sklopu porodičnog proputovanja po Evropi. Nadasve iskren i krajnje otvoren za utiske, Dušan zna da bude i vrlo duhovit na svoj račun, dok se osvrće na sve zgode i nezgode sa putešestvija. U svom dnevničkom delu se autor osvrće na živa sećanja na oca i sutuacije koje su, svaka na svoj način, povezane sa pričama ovog „antiputovanja“.