Antiuputstva za ličnu upotrebu

Ovo je istinsko otvoreno delo, koje ne zna svoj kraj, kao što istovremeno ne poznaje svoje žanrovske granice i ograničenja.

Književnost, izjednačena sa erotičnošću – i zato privlačna, priželjkivana, totalno nepredvidljiva, zavodljiva, elokventna, pikantna, sočna, perfektno stilizovana.

Ovo je, u pravom smislu reči, polifonična proza, tekst-kontrapunkt, natopljen i muzikalnošću, verovatno blagodareći dubokoj privrženosti i predanosti Prokopieva muzici.

Deo ovih zapisa posvećen je upravo uzbudljivosti saznanja i suočavanja sa kulturnom Drugošću – sopstvenom, u odnosu na Zapad, i obratno, zapadnom u odnosu na svoju.

Blizak duhovnim založbama danas konjukturnog duhovnog horizonta nomadizma, prijatelj većine nomadskih intelektualaca i pisaca, Prokopiev, u pravom smislu reči, crpi iz skitalačke energije Grada, ali i od difuzne, lavirintske energije Biblioteke.

Prokopiev je pre svega ubeđeni hedonista u potrazi za uživanjima i lepotama života i teksta.

Aleksandar Prokopiev rođen je 1953. godine u Skoplju. Kao beba se pokazao krupan, dobroćudan i voleo je da bude uspavljivan muzikom. Kao odrastao građanin (jedne postkolonijalne teritorije) produžio je da se raskrupnjava; i dalje voli muziku i uglavnom je dobroćudan. Uostalom, za jednog tipičnog savremenog pisca, osećajnost nije baš atipična.

Objavio je sledeće knjige: Mladi majstor igre (kratka proza, 1983); …ili… (kratka proza, 1986); Plovidba ka jugu (kratka proza, 1987); Slovo o zmiji (priče, 1992); Da li je Kalimah bio postmodernista (eseji, 1994); Antiuputstva za ličnu upotrebu (nešto između, 1996, 2000); Putovanja bajke (eseji, 1997), Hajde da napravimo film, zajedno (priče za decu, 1997), Ars amatoria (priče, 1998), Postmoderni Vavilon (eseji, 2000). Prevodjen je na engleski, francuski, italijanski, srpski, hrvatski, poljski, bugarski, madjarski, slovenački, albanski, turski, grčki…

Geopoetika je dosad objavila tri pripovedne knjige Aleksandra Prokopieva, Ars amatoria, Uputstva za ličnu upotrebu i Posmatrač.