Apsurdne priče

„Zanima me samo besmislica, samo ono što bukvalno nema nikakvog smisla. Zanima me isključivo ružna strana života. Herojstvo, patos, neustrašivost, čojstvo, higijena, moral, patetika i hazard – mrski su mi i kao reči i kao osećanja.

Ali potpuno razumem i uvažavam: zanos i ushićenje, nadahnuće i očaj, strast i uzdržanost, raspusnost i čednost, tugu i nesreću, radost i smeh.“

Danil Harms, 31. oktobra 1937.

Jedan Englez nikako nije mogao da se seti kako se ta ptica zove.

– To je – kaže – kreštalica. Ah, ne, nije kreštalica, nego kreštavica. Ili ne, nije kreštavica, nego kričiličica. Ma bez veze! Nije kričiličica nego krekac. Ama ne krekac, nego krekatekurica.

Hoćete li da vam ispričam priču o toj kreštalici? To jest, ne kreštalici, nego kreštavici. Ili ne, ne o kreštavici, nego o kričiličici. Ma bez veze. Ne o kričiličici, nego krekcu. Ama ne o krekcu, nego o krekatekurici. Uh, nije to. Kukureštalici? Ne, nije kukureštalica. Da nije kukurikača? Ne, nije ni to.

Zaboravio sam kako se zove ta ptica. A da nisam zaboravio, ispričao bih vam priču o toj kukirikireštalici.

Danil Harms