Azilant

Misija Kristijana Beka je da uništi sve iluzije. On je „veliki raskrinkavač“ samoobmana, nemilosrdni realista koji govori sve što misli, okrutno ravnodušan prema svemu i svima. Jedina koja još uvek može da ga dirne jeste njegova partnerka, žena koja veruje da je moralni imperativ pomoći drugima. Ona je jedina s kojom može da podeli svoju usamljenost. Ali onda mu ona saopšti da umire i da želi da se uda – ne za njega, već za azilanta iz Alžira.

Ono što na prvi pogled deluje kao bizaran ljubavni trougao, u Grunbergovim rukama postaje portret čoveka izgubljenog u svetu bez koherentnosti ili smisla, koji žarko želi da pripada negde ali ne napreduje nigde. Iako neugodan i mračan, Azilant je suštinski dirljiv roman o tome da se, ma koliko slomljeni bili, ljudi i dalje drže nade i, iznad svega, ljubavi.

Arnon Grunberg rođen je u Amsterdamu 1971. Nakon što je izbačen iz škole, osnovao je izdavačku kuću, a sa 23 godine napisao je delo Blauwe maandagen (Plavi ponedeljci), koje je osvojilo holandsku nagradu za najbolji debitantski roman. Nagradu za najbolji debitantski roman dobio je i 2000. za roman De geschiedenis van mijn kaalheid (Istorija moje ćelavosti), koji je napisao pod imenom Marek van der Jagt.

Dva puta je dobio književnu nagradu AKO, holandski ekvivalent Bukerovoj nagradi – za romane Fantoompijn (Fantomski bol, 2000) i Azilant (2003). Roman Tirza (2006) dobio je četiri književne nagrade, adaptiran je u pozorišne predstave, a 2010. po njemu je snimljen i istoimeni film.

Osim što piše romane, novele, priče, eseje, poeziju i drame, Grunberg redovno objavljuje i kolumne u brojnim novinama i časopisima. Živi i radi u Njujorku.