Balkanski rasplet

Monografija Balkanski rasplet posvećena je spoljnopolitičkim aspektima politike Srbije od Aneksione krize pa do Prvog svetskog rata. Krize u međunarodnim odnosima krajem 19. i početkom 20. veka neumitno su vodile ka Velikom ratu. Balkansko poluostrvo počelo je da vidljivo dobija sve više mesta među značajnim problemima u svetskim okvirima od Evrope do Dalekog istoka. Problem je bio otežan važnim geostrateškim položajem tog prostora i slabljenjem glavnog činioca na evroazijskom spoju – Turske, a posebno njenim nasleđem u evropskom delu zemlje, koje je privlačilo i ambicije Velikih sila i interese balkanskih država.

Balkanski rasplet napisan je zasnivajući se isključivo na dokumentima o spoljnoj politici Srbije za period 1903-1914. u okviru višetomne zbirke koju je pokrenula Srpska akademija nauka i umetnosti.  Korišćena arhivska građa uglavnom je poticala iz Fonda ondašnjeg Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije, a danas se nalazi u Državnom arhivu Srbije. Izveštaji diplomatsko-konzularnih predstavnika Srbije, kao i vladina uputstva njima, donose dragocena viđenja, tumačenja i razmišljanja. Ovi dokumenti o spoljnoj politici Srbije, koji su dugo bili arhivirani, malo istraživani i nedovoljno korišćeni, osvetljavaju nam širi kontekst turbulentnog vremena i složene okolnosti koje su dovele do rata koji je izmenio svet.

Mihailo Vojvodić

Istoričar, redovni profesor Filozofskog fakulteta u penziji i redovni član odeljenja istorijskih nauka SANU. Diplomirao je na grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1960, magistrirao 1964. i doktorirao 1966. godine na istoj grupi. Prošao je kroz sva zvanja od asistenta do redovnog profesora. Bio je upravnik Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta (1988-1990) i dekan fakulteta (1998-2000). Izabran je za dopisnog člana SANU 2009, a za redovnog člana 2015. godine. Član je Predsedništva SANU.
Bavio se istraživanjima u domaćim i evropskim naučnim centrima i učestvovao na mnogim skupovima u zemlji i inostranstvu. Napisao je veliki broj naučnih studija, rasprava i ogleda, i objavljivao u američkim, francuskim, poljskim i ruskim publikacijama. Najviše je proučavao opštu istoriju novog veka, a u tom okviru istoriju jugoistočne Evrope, razvitak Istočnog pitanja, međunarodne odnose Srbije i politiku velikih sila na Balkanu. Najveći broj njegovih radova odnosi se na spoljnu politiku Srbije u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Objavio je više zbirki diplomatske građe, među kojima su najznačajnija tri toma dokumenata koji se odnose na 1912, a u sklopu su velike zbirke Dokumenti o spoljnoj politici Srbije 1903—1914. Objavio je i studije Putevi srpske diplomatije (Clio,1999) i Stojan Novaković i Vladimor Karić (Clio,2003).