Bleda vatra

U Bledoj vatri, crnohumornom romanu punom neizvesnosti, političkih intriga, literarnog nadigravanja i idolopoklonstva, Nabokov nam donosi „rog izobilja“ varljivih užitaka: eponimnu poemu od 999 stihova usamljenog genija Džona Šejda kao i uvod i komentare njegovog kolege i pesnika Čarlsa Kinbota. O samom Šejdu ne znamo puno: potiče iz zemlje čudnog imena, Zembla, oženjen je svojom srednjoškolskom ljubavlju, a njihova ćerka Hejzel davno je još počinila samoubistvo. Kada „autor“ bude ubijen, Kinbot dolazi do rukopisa u kome je opisan Šejdov život u četiri pevanja, od detinjstva pa sve do poslednjih dana. Kinbot će nam u svojim komentarima otkriti da u rukopisu nedostaje samo poslednji, hiljaditi stih.
Bleda vatra ima sve odlike Nabokovljeve proze: stilističku superiornost, ironijska poigravanja s čitaočevim očekivanjima, a brižljivo razrađen raspored značenjskih elemenata strukturiran je poput šahovskog problema. Kroz likove pesnika i profesora književnosti, Nabokov prikazuje specifične odnose i međuzavisnost ova dva zvanja.

Mnogi smatraju Bledu vatru najznačajnijim Nabokovljevim romanom, a delo je redovno uvrštavano u najveća literarna dostignuća XX veka. Izuzetne ocene mogle su se pročitati odmah po objavljivanju: Meri Mekarti je tvrdila da je u pitanju „jedno od najvećih umetničkih dela veka“, a Frenk Kermod svrstava ga među najkompleksnije romane ikad napisane. Knjiga je izazvala puno kontroverzi u književnom svetu pa nisu bili retki ni oštri kritičari koji su tvrdili da je „nepodnošljivo loša“. Ipak, vreme je dalo za pravo onima koji su smatrali da Bleda vatra predstavlja suštinsko otelotvorenje Nabokovljevog duha, te je danas, uz Lolitu, njegovo najhvaljenije delo.