Bledi obrisi brda

Debitantski roman nobelovca Kazua Išigura postavlja temelje svim elementima njegove poetike iz narednih šest romana zbog kojih je postao toliko slavljen pisac: sveden, eliptičan stil, besprekorno uobličena rečenica, kompleksna, slojevita karakterizacija likova i, naravno, sećanje (i njegova nepouzdanost) kao centralni motiv celokupnog Išigurovog dela.

Suptilno, polako i vešto, pred čitaocem se razvija pripovest o Ecuko, usamljenoj udovici japanskog porekla koja u sadašnjem vremenu romana (1980-e) živi u Mančesteru i proživljava nedavno samoubistvo svoje kćeri. Vraćajući se sve dublje u prošlost, priseća se jednog posebno toplog leta u Nagasakiju, gde je odrasla, pred kraj američke okupacije Japana, s početka pedesetih godina prošlog veka. Ona i njeni prijatelji s velikim naporom pokušavali su da se vrate normalnom životu posle stravičnih dešavanja koja su zadesila taj grad 1945. godine. U sećanje joj dolazi i neobično prijateljstvo sa Sačiko, nekada imućnom ženom koja je posle rata potpuno osiromašila. Sklapanje kompleksnog mozaika uspomena nesrećne Ecuko uskoro dobija dramatičan i uznemirujući obrt.

Kazuo Išiguro rođen je 1954. u Nagasakiju. Još kao dete seli se s roditeljima u Englesku, gde i danas živi.

Njegovih osam do sada objavljenih romana obezbedili su mu veliki broj književnih nagrada, kultni status kod brojne čitalačke publike i prevod njegovih dela na više od 40 jezika.

Išigurovo najznačajnije ostvarenje svakako je roman Ostaci dana (Bukerova nagrada, Dereta, 2009). Veliki uspeh postigao je i s romanima Slikar prolaznog sveta (Vitbredova nagrada, Dereta, 2015), Ne daj mi nikada da odem (Dereta, 2018) i Neutešni (Dereta, 2019) – kafkijanskom zagonetkom na 500 stranica, roman kome je kritika bila posebno naklonjena, debitantskim romanom Bledi obrisi brda (Dereta, 2020), kao i zbirkom Nokturna: pet priča o muzici i sutonu (Dereta, 2018).

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2017.