Blizanačka trilogija

Blizanci Lukas i Klaus metafora su (posle)ratne raspolućene Evrope. Prvi deo trilogije prati njihovo detinjstvo tokom Drugog svetskog rata u neimenovanom mestu i državi, gde ih je majka zbog sigurnosti poverila baki na čuvanje. Svojevoljno se podvrgavaju rigoroznim vežbama gladovanja, slepila i gluvoće, ali i potkazivanja, prosjačenja i krađe. Blizance često vodi zapanjujuća bezosećajnost i ravnodušnost prema drugima, ali i sami bivaju žrtve strašnih šikaniranja. Karakteri i sudbine dečaka verna su slika bezdušnog sveta gde se ljudi međusobno istrebljuju kao nikada pre u istoriji.

Druga dva romana prate braću kao već odrasle ljude koje su životne okolnosti razdvojile. Lukas ostaje u zemlji, zasniva porodicu i nastavlja rad na svojoj beležnici, koja sada postaje jedini „dokaz” postojanja odsutnog brata. Autorka kao da namerno želi da uveri svoje čitaoce kako Klaus u stvari nikada nije ni postojao. Ali da li je to baš tako?

Ne postoji mnogo romana koji su izvršili toliki uticaj na savremenu evropsku književnost kao što su to ova tri dela Agote Kristof, koja prvi put kod nas objavljujemo u jednoj knjizi. Velika sveska svakako je najpoznatiji: preveden je na više od četrdeset jezika i predstavlja magnum opus proslavljene švajcarske spisateljice mađarskog porekla. Ipak, i druga dva romana, Dokaz i Treća laž, podjednako su uspela literarna ostvarenja kojima se zaokružuje ova neobična priča.