Blue moon

Đorđe Kuburić je oduvek voleo marginu, smatrao je, s pravom, svojim autentičnim uporištem.
…
Kuburićevi stihovi su oduvek bili upečatljivi kada su bili stavovi jednog usamljenog i autentičnog duha, a u ovom rukopisu oni su uvek takvi
…
Bilo da su pitanja, odgovori ili da su dileme, bilo da su opisi stanja ili osećanja, koja posle čitanja Kuburićevih stiuhova sablasno lebde oko nas, prožimaju naše emocije i naš razum, nekako između. To između je sablasnošću senki pomireno i pretvoreno u stihove koji nas skoro onirički zakriljuju.
(Vasa Pavković)