Božanstvena komedija

Danteova Božanstvena komedijakoja se sastoji od tri dela – Pakao, Čistilište i Raj – ta „sveta poema“ koja je obeležila italijanski XIV vek, prerasla je svoje vreme i postala blago, po mnogima do sada neprevaziđeno, sveg čovečanstva. U ovom delu pesnik silazi u tamu ljudskog greha i stiže do svetlosti oslobođenja od njega, a na svome putu kroz tri zagrobna carstva on obuhvata nebo i zemlju, vreme i večnost, božansko i ljudsko. To je traganje ljudske duše za apsolutnom srećom, slobodom, mirom i konačnim prosvetljenjem.

Delo Dantea Aligijerija (1265-1321), jednog od najvećih svetskih pisaca, nastaje u onom periodu Srednjeg veka kada se već pomalja nova i otvorenija civilizacija, ali još opstaju krute dogmatske i skolastičke šeme. Na mesto pisaca doktrinarne književnosti dolaze novi pesnici. Dante je jedan od najznačajnijih tvoraca tog novog talasa kojim se završava Srednji vek u književnosti i otvara prostor renesanse.

Dante Aligijeri (ital. Dante Alighieri; maj/jun 1265 – 14. septembar 1321) je bio pesnik iz Firence (Italija). Njegovo najveće delo, Božanstvena komedija, kulminacija je srednjovekovnog pogleda na svet i osnova modernog italijanskog jezika. Kada je Danteu bilo 12 godina (1277) veren je Đemom Donati. Ugovorena venčanja u ranim godinama, u to doba su bila uobičajena. U osamnaestoj godini Dante je sreo Gvida Kavalkantija, Lapo Đianija, Ćina da Pistoja i nešto kasnije Bruneta Latinija. Oni su zajedno postali vođe literarnog pokreta „Slatki novi stil” (Dolce Stil Nuovo). Bruneto je kasnije dobio poseban pomen u Božanstvenoj komediji zbog onoga čemu je naučio Dantea. U tom periodu je sreo i Beatriče Portinari, kćerku Folka Portinaria. Teško je odgonetnuti od čega se sastojala ova ljubav, ali se dogodilo nešto veoma bitno za italijansku kulturu. U znak ove ljubavi Dante je ostavio svoj trag pomogavši pesnicima i piscima da otkriju temu ljubavi koja nikada do tada nije bila toliko naglašena. Ljubav prema Beatriče je očigledno postala razlog za poeziju i život. Kada je 1290. Beatris umrla, Dante je pokušao da nađe spas u latinskoj literaturi. Poznato je da je u to doba čitao Botetiusova filozofska dela i Ciceronovu De amicitia. Njegova strast za filozofijom je kasnije bila kritikovana u „Čistilištu“ kroz lik Beatris.