Brazilski špijuni

Verisimo je veliki majstor opisa svakodnevnih (često apsurdnih) situacija u kojima se čitalac, najčešće nenadano, susreće sa samim sobom, suočavajući se kako sa sopstvenom prirodom tako i sa ljudskom prirodom uopšte. U romanu Brazilski špijuni, koji je svojevrstan omaž Le Kareu i Edgaru Alanu Pou, pratimo grupu promašenih sredovečnih muškaraca „intelektualaca“ koji se okupljaju u lokalnoj kafani i od duga vremena na osnovu oskudnih podataka konstruišu priču u koju uskaču i tako zauvek menjaju svoje živote i živote svih koje su u ovu priču uvukli.

Naizgled (o)laka tematika ovoga romana, kao i brzina kojom se čita, ne bi smeli da nas zavaraju: Verisimo je veliki majstor koji piše prirodno, onako, otprilike, kako voda teče, a kada nas struje njegovog pisanja ščepaju obično je (na našu sreću) kasno.