Brod koji je zaplovio kroz maglu. Fric i Dobrila 2

Nastavak doživljaja Frica, Dobrile, Mate, Kineza Lija, Profesora filozofije, Malog deteta i drugih slikovitih junaka ove vesele družine. Dok neprestano menjaju majice sa odštampanim uvek novim sloganima koje su sami izmislili, najčešće primerenim situaciji, ovi naši savremenici nastavljaju da raspravljaju i o svakodnevnim i o istorijskim događajima koji ih okružuju, u mnogo čemu apsurdnim. I dok se svi ostali čude, Mate počinje da piše pesme, a Fric ne može da se odupre verskom zastranjivanju i odlučuje da iz korena promeni svoj život…

Međunaslovi ove mozaički isprepletane priče – kao „Ošamućeni ljudi nemaju ništa u planu“, „Na hiljade nemira je potrebno za spokoj“ ili „Da li smo mi brod koji plovi, ili onaj koji tone“ – dovoljno sami po sebi govore o njihovim preokupacijama i strepnjama, kao da su na brodu koji se opasno ljulja pod udarima razbesnelih prirodnih sila…

„Priče o ovoj neobičnoj porodici su zapravo duhovit uvid u srpske prilike nakon raspada zajedničke zemlje, nakon rata i tranzicije. Iako se direktno ne bavi politikom, Valjarević kroz ovu povratničku porodicu često sa crnim humorom i ironijom tematizira stanje u kojem se nalazi srpsko društvo.“
– Davor Korić

Srđan Valjarević (Beograd, 1967), pisac, piše prozu i poeziju.

Objavio romane: List na korici hleba (1990), Ljudi za stolom (1994), Dnevnik druge zime (2005) i Komo (2006), prozne zapise Zimski dnevnik (1995) i zbirku pesama Džo Frejzer i 49 (+24) pesama (prošireno izdanje), 1996.

Knjige su mu prevođene na engleski, španski, nemački, francuski, italijanski, švedski, ukrajinski, bugarski, albanski, makedonski, slovenački i kineski jezik.

Dobitnik je nagrada „Biljana Jovanović“ za Dnevnik druge zime i za roman Komo „Kulturkontakt Austria“, „Stevan Sremac“, „Gorki list Award“ i „Prix des lecteurs du Var – Toulon“.

Član je Srpskog književnog društva.

Živi u Beogradu.