Burna vremena

Malo je reći da nas je Mario Vargas Ljosa svojim romanom Burna vremena iznenadio. Oslanjajući se tematski na Jarčevu feštu, u poznim stvaralačkim godinama napisao je zasigurno jedan od svojih najboljih romana.

Nakon vojnog udara koji je pukovnik Karlos Kastiljo Armas izveo 1954. godine u Gvatemali uz finansijsku i logističku pomoć Sjedinjenih Američkih Država, produbila se kriza u odnosima Istoka i Zapada čije se posledice po Latinsku Ameriku osećaju i danas. Na scenu romana stupaju tri žene: Marta Borero Lamas (istovremeno dželat i tragična žrtva političko-špijunskih afera, osvetnica i oportunista), Marija Kristina Vilanova (obrazovana žena naprednih ideja, savetnica i supruga predsednika Gvatemale Hakoba Arbensa) i Odilija Palomo (zakonita supruga diktatora Kastilja Armasa, žena koja se bori za lični interes). U njihovim sudbinama ogledaće se sudbine svih latinoameričkih naroda.

Ne hajući da se zameri političkim moćnicima, Mario Vargas Ljosa je, vešto pretvarajući istorijske ličnosti u književne likove, napisao snažan, svež, pikantan, dinamičan roman koji gotovo proročki upozorava na ono što nas čeka ako podlegnemo populizmu, medijskoj manipulaciji, mačizmu, autoritarnosti i reciklaži prevaziđenih političkih rešenja.

„Izvrstan i uznemirujući roman o zlu. Opomena da ga ne ponavljamo.“ Babelia

„Pretvarajući istoriju u fikciju, a fikciju u stvarnost, Vargas Ljosa je stvorio eksplozivnu smesu. Tako se pišu romani!“ El Cultural