Campo Santo

U ovoj testamentarnoj zbirci od šesnaest eseja V. G. Zebalda, jednog od najboljih i

najpronicljivijih autora našeg doba, prisutne su sve njegove prepoznatljive teme – moć

sećanja i lične istorije, veze između slika u umetnosti i života, prisustvo duhova u mestima i

predmetima.

Četiri odlomka odaju počast mediteranskom ostrvu Korzici, kroz elegično tekstualno

tkanje između prošlosti i sadašnjosti. U „Malom izletu u Ajačo“, Zebald obilazi Napoleonovo

rodno mesto i razmišlja o nagoveštajima budućnosti tog velikog čoveka u njegovom

detinjstvu.

Inspiriran italijanskim grobljem, „Campo Santo“ je sanjarija o smrti, koja polazi

od nečitkih natpisa, veličine i ukrasa nadgrobnih spomenika i razvija se sve do krvlju

natopljene legende o Svetom Julijanu.

Zebald takođe ispituje kako dela Gintera Grasa i Hajnriha Bela otkrivaju „ozbiljne i

trajne deformacije u emocionalnom životu“ posleratnih Nemaca, kako se Kafkino zanimanje

za prisustvo duhova među smrtnicima odražava i u Zebaldovom pismu, te kako književnost

može predstavljati pokušaj restitucije za nepravde stvarnog sveta.

Vrtoglav u svojoj erudiciji, dostupan u dubokoj emociji, Campo Santo potvrđuje

Zebaldovo mesto pored Prusta i Nabokova, velikih pisaca koji opažaju nevidljive veze što

određuju naše živote.