Čarobna lampa

Kao eho riznice raskošnih filozofskih teorija, tendencija i pokreta s kraja 19. veka, pisac u Čarobnoj lampi sakralizuje lepotu videvši u njoj središte univerzuma: “Ne zaboravi da je krajnji i vrhunski razlog da svaka tvar bude voljena ono što nosi duboko u sebi, a to je lepota.” Osim lepote, Valje-Inklan veliča muziku reči; muzika budi mistično pamćenje koje doseže dalje od same ideje: “Reč pesnika, kao i reč svetaca, ne zahteva da bude odgonetnuta pomoću gramatike kako bi pokrenula duše, Njena suština je čudo muzike.” Muzika, lepota i ljubav tri su od četiri stuba na kojima počiva estetska misao Valje-Inklana. Četvrti, ključni stub, jeste etika. Mnogi njegovi zaključci u oblasti estetike variraju u rasponu od apsolutne lucidnosti do magične ezoteričnosti.

Čarobna lampa poklanja nam užitak u mistici, ali pre svega užitak da čitamo najbolju špansku prozu od Keveda, podstičući nas da joj se stalno vraćamo i dopustimo da nam igra slučajnosti iznova osvetli duboki smisao neke od njenih glosa. Kao što je glosa: “Reči su magična ogledala koja prizivaju sve slike sveta”; ili proročanska: “Buduća etika sadrži u sebi načela estetike budućnosti.”; da bi na kraju dao najlepšu definiciju onoga čemu treba da teži umetnik: “Ti koji hodočastiš po svetu, ako posmatraš svim očima ovoga sveta volećeš svim srcima ovoga sveta”.