Časopis Kinoteka # 78

Novi broj časopisa „Kinoteka“ je u znaku proslave Dana Jugoslovenske kinoteke, koji se tradicionalno obeležava dodelom Zlatnih pečata i otvaranjem Nitratnog festivala, ističe u uvodniku direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić. Kroz intervju s Jelisavetom Sekom Sablić, razgovor koji je u prošlosti vođen sa Živojinom Pavlovićem i osvrt na film „Leptirica“ Đorđa Kadijevića časopis podseća na značaj ovogodišnjih dobitnika Zlatnog pečata.

Jubilarni, 25. Festival nitratnog filma u intervjuu najavljuje upravnik Arhiva kinoteke i selektor festivala Aleksandar Saša Erdeljanović. Iscrpan tekst bavi se karijerom Velimira Bate Živojinovića. Tu je i intervju s grafičkim dizajnerom Slavimirom Stojanovićem Futrom povodom ciklusa Moj izbor. U ovom broju završava se feljton na osnovu knjige Žike Bogdanovića. Slede tekstovi o nedavno preminulim glumcima Tanasiju Uzunoviću i Davoru Janjiću. Rubrika Šok koridor posvećena je filmovima o vradžbinama.

Seka Sablić, nezaboravna Kristina iz filma „Maratonci trče počasni krug“ (1982) Slobodana Šijana, koji joj je doneo Zlatnu arenu u Puli, izjavila je povodom Zlatnog pečata: „S velikim poštovanjem za Jugoslovensku kinoteku prihvatila sam ovo priznanje. Vest o nagradi primila sam s radošću“. U intervjuu za naš časopis prisetila se kako je u Kinoteku išla još kao dete, izrazila zadovoljstvo projektom digitalne restauracije A1 Kinoteka, a zatim govorila o značaju reditelja i svojim ulogama: „U svakom dobrom projektu ako sam bila, ja sam pravila odlične uloge. Dakle, ne možeš van dobrog projekta ti biti odličan, to je grupni posao. I ponavljam da je tu glavni reditelj, on je dirigent“.

U tekstu „Kadriranje numinoznog“ Jovan Marković analizira kultni TV film dobitnika Zlatnog pečata Đorđa Kadijevića „Leptirica“ (1973), koji je kod gledalaca izazivao snažan efekat strave i užasa. Razloge za izuzetnu sugestivnost tog i drugih filmova Kadijevića, koji imaju manji ili veći udeo horora, Marković nalazi u dramaturškim i stilskim izborima autora, kao i „na nivou značenja, oblikovanja celokupnog sveta priče, što se naravno dotiče naracije i rediteljskih postupaka, ali za razliku od izbora formalnih strategija ima dublje korene – u tome kako autor poima svet i umetnost“. Kadijević tvrdi da ga ne interesuje horor, a filmove poput „Leptirice“ i „Svetog mesta“ naziva „poetska fantastika“ ili „metafizički horor“.