Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu

Bilo koji bezbroj puta pročitan red nekog klasika Aleksandar Genis čita tako da se čini kao da je tek napisan, iznenadno otkriven, pronađen tamo gde se, reklo bi se, već pročešljalo. Sve knjige, od Aristofana do Olješe, pod Genisovim perom pretvaraju se u književne novitete. I poželiš da mu otmeš knjigu iz ruku: „Ma dajte je, dajte je ovamo!“

Tatjana Tolstoj

Kada je Genis bio mlad, pisao je mladalački. Čitaš i zabavljaš se. Sada mu je šezdeseta, i on piše zrelo. Čitaš i udubljuješ se u misli. Rekao bih da je to ispravna evolucija.

Boris Akunjin

Kada treba pronaći izgubljeni brilijant, traže pomoć od Šerloka Holmsa; ako treba vratiti nestale dijamantske ukrase, zovu D’Artanjana; no, ukoliko se pojave pitanja o književnosti, nema boljeg poznavaoca od Aleksandra Genisa.

Boris Grebenščikov

Aleksandar Genis je rođen 1953. godine u Rjazanju (Rusija); rano detinjstvo proveo je u Kijevu, a najveći deo mladosti u Rigi, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu Letonskog univerziteta. Od 1977. godine živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Radio je na poslovima uređivanja publikacija na ruskom jeziku, bavio se književnom kritikom, i bio kolumnista u programima iz kulture na radiju. Autor je i voditelj televizijskog serijala Genis. Pisma iz Amerike (ruski TV kanal Kultura). Od 2004. godine vodi stalnu rubriku u Novoj gazeti, ima svoju kolumnu u časopisu Eskvajer, uređuje blog na sajtu Snob. Jedan je od urednika časopisa Strana književnost. Bio je član žirija Bukerove nagrade (1993) kao i žirija nagrade Liberti. Član je Akademije Ruske filologije. Dobitnik je prestižne nagrade peterburškog književnog časopisa Zvezda (1997) i dr.

Poznat i uticajan autor postao je po knjigama napisanim u koautorstvu sa Petrom Vajlom, Savremena ruska proza (1978), Maternji jezik (1989), Ruska kuhinja u izgnanstvu, (1987), Šezdesete. Svet sovjetskog čoveka (1998) i dr, koje su obavezno štivo u ruskim gimnazijama.

Od 1990. godine piše samostalno. Među ostalim objavio je knjige eseja Američka azbuka (1994), Crveni hleb, Kulinarski aspekti sovjetske civilizacije (1995) (Američka azbuka/Crveni hleb Geopoetika 1999) Kula vavilonska, Umetnost vremena sadašnjeg, (1996, Geopoetika 2002) Deset razgovora o novoj ruskoj književnosti (1997), Tama i tišina, Umetnost oduzimanja (1998, Geopoetika 2000), Dovlatov i okolina, Filološki roman (1999, Geopoetika 2000) Ivan Petrović je umro (1999), Pejzaži (2002), Koloplet (2002), Vesti iz Edena (Geopoetika 2003), Sladak život (2004), knjigu kulinarskih putovanja Stočiću, postavi se (Geopoetika 2004), knjigu Zen fudbala i druge priče; Šest prstiju (2008), Lični slučaj (2009), Omoti bombona (2010), Kosmopolita (Geopoetika 2012), Časovi čitanja. Kamasutra zaljubljenika u knjigu (2013, Geopoetika 2015).

Autor je teksta dokumentarnog filma o ukrajinskoj revoluciji (Narandžasta zima, režija A. Zagdanski).

Njegove knjige prevedene su sa ruskog na engleski, japanski, nemački, francuski, italijanski, srpski, mađarski, letonski i druge jezike.