Čerčil i Tito: SOE, Blečli Park i podrška jugoslovenskim komunistima

Jedna od Čerčilovih najkontroverznijih odluka u Drugom svetskom ratu bila je da, tokom 1943, preusmeri podršku SOE (Službe za specijalne operacije) sa četnika, lojalnih Vladi u izbeglištvu, na Tita i komunistički partizanski pokret. Posledično, nakon rata u Jugoslaviji je uspostavljen komunistički režim, koji je trajao do Titove smrti 1980, da bi potom, dotad suzbijane, nacionalističke težnje kulminirale tokom ratnih sukoba devedesetih na teritoriji bivše Jugoslavije.

Donedavno se smatralo da su se u štab SOE u Kairu infiltrirali komunisti, kao i da je Ficroja Maklejna, Čerčilovog ličnog izaslanika u Vrhovnom štabu NOVJ, Tito obmanuo, te je britanski premijer, i sam doveden u zabludu, odlučio da uskrati podršku rojalistima. Međutim, nedavno otvorena arhiva ser Bila Dikina, bivšeg Čerčilovog bliskog saradnika i agenta SOE u Jugoslaviji, otkriva da je ta odluka bila zasnovana na apsolutno čvrstim dokazima i u najvećem vojnom interesu Velike Britanije.

Zvanična istorija o delovanju SOE u Jugoslaviji nikada nije objavljena, ali je ser Dikin bio glavni savetnik ličnosti ovlašćene da tu istoriju napiše – a Kristofer Katervud je bio prva osoba koja je imala pristup pomenutoj arhivi deponovanoj u Kembridžu. Ovi dokumenti ukazuju na to da Čerčil svoju odluku nije zasnovao samo na obaveštajnim podacima SOE, već i na materijalima MI3, SIS i SIGINT depešama iz Blečli Parka.

Kristofer Katervud dokumentovano brani i dokazuje ispravnost jedne od najvažnijih Čerčilovih odluka u Drugom svetskom ratu, koja je značajno uticala na dalji tok istorijskih događaja, za razliku od drugih istoričara koji smatraju da je takva odluka bila ništa drugo do tragična greška.