City

Ova knjiga se zove City. Ona je zamišljena kao grad, priče su četvrti, likovi su ulice. Sve ostalo je vreme koje teče, želja za lutanjem i potreba za posmatranjem. Tri godine sam kroz nju putovao. Čitalac, ukoliko želi, može da pređe isti put koji sam ja prešao. To je ono najlepše, i najteže, u svakoj knjizi: može li se putovati unutar nečijeg tuđeg putovanja?

Želeo bih još da kažem da sam prvi put napisao knjigu čija je radnja, makar delimično, smeštena u sadašnjost. U njoj ima automobila, telefona, autobusa, pa čak i jedan televizor, a na jednom mestu se pojavljuje i jedan gospodin koji prodaje prikolicu. U njoj doduše nema kompjutera, ali će valjda jednog dana i oni doći na red. Za sada, dao sam sebi oduška opisujući nekolicinu kvartova, u City-ju, koji pripadaju nekom ranijem dobu. U jednom od njih smeštena je priča o boksu, u doba radija. U drugom je jedan vestern. Oduvek sam želeo da napišem vestern. Strašno je zabavno, ali i prilično teško. Sve vreme se pitaš kako ćeš kog đavola da rešiš završnu scenu s pucanjem.

Što se tiče likova ulica tu ima svega i svačega. Tu su jedan div, jedan mutavac, jedan frizer koji četvrtkom šiša besplatno, jedan general, mnogo profesora, fudbaleri, jedan crni dečak koji gađa u koš i nikada ne promašuje. Svet tog tipa.

Tu je i jedan dečak po imenu Guld i jedna devojka koja se zove Šaci Šel (nije u srodstvu sa onim što prodaje benzin).

Nedostajaće mi.

Alesandro Bariko