Civilizacija na prelasku

U Hitleru je svaki Nemac trebalo da vidi svoju sopstvenu senku, svoju vlastitu najveću opasnost. Svakome je data sudbina da postane svestan ove senke i da nauči da se ophodi sa njom. Ali kako se moglo očekivati od Nemaca da razumeju ovo, kada niko na svetu nije kadar da razume tako jednostavnu istinu? Svet nikada neće doseći stanje reda sve dok ova istina ne bude opšte poznata. U međuvremenu, mi se zabavljamo predlaganjem svih vrsta spoljašnjih i sekundarnih razioga zašto ono ne može biti dosegnuto, tako sasvim dobro znamo da uslovi u velikoj meri zavise od načina na koji ih shvatamo. Ako bi, na primer, Švajcarac francuskog porekla smatrao da su svi Švajcarci nemačkog porekla đavoli, mi bismo u Švajcarskoj mogli imati najveći građanski rat svih vremena, a takođe bismo mogli da otkrijemo najubedljivije ekonomske razloge zbog kojih je takav rat bio neizbežan. Pa – mi baš to ne činimo, jer smo naučili našu lekciju pre više od četiri stotine godina. Došli smo do zaključka da je bolje izbeći spoljašnje ratove, pa smo otišli kući i poneli razdor sa sobom. U Švajcarskoj smo izgradili „savršenu demokratiju”, gde se naši ratnički nagoni troše u vidu domaćih svađa nazvanih „politički život”. Mi se borimo međusobno u okviru granica zakona i odredbi, i skloni smo da razmišljamo o demokratiji kao o hroničnom stanju ublaženog građanskog rata. Mi smo daleko do toga da budemo u miru sa sobom; naprotiv, mi mrzimo jedni druge i borimo se međusobno zato što smo uspeli u introvertnom ratu. Naše miroljubivo spoljno držanje služi samo da štiti naše domaće svađe od stranih uljeza koji bi nas mogli uznemiriti. Toliko smo mnogo uspeli, ali mi smo još uvek daleko od krajnjeg cilja. Još uvek imamo neprijatelje u mesu, i još uvek nismo uspeli da introvertujemo naše političke disharmonije. Mi još uvek radimo pod nezdravom deluzijom da bi trebalo da budemo u miru unutar sebe. Pa ipak, čak i naše nacionalno, ublaženo stanje rata trebalo bi da se uskoro okonča kada bi svako mogao da vidi svoju sopstvenu senku i da započne jedinu bitku koja je uistinu vredna: borbu protiv nadmoćne sile senke.
K.G.Jung: Borba sa senkom