Crna jedra

Sedam priča straha i izdržljivosti, potrebe za utočištem od sveta i volje za borbom. Niko od glavnih junaka ovih proza ne odustaje od borbe koju je izabrao ili koja mu je dosuđena. Smeštene između nekoliko epizoda evropske istorije i unutrašnjih lomova svojih junaka, između tema koje su pomalo zaboravljene i iskustava koja se ne smeju zaboraviti, priče u Crnim jedrima u znaku su figure putovanja. Markovićevi junaci su na putu i u kretanju, u međuprostoru i na rubu, u neizvesnostima i pod senkom tajanstva i zapitanosti.

Priče modernog postupka i klasične pripovedačke snage.

Markovićeve priče se stapaju u zaokruženu celinu obeleženu izvrsnim stilom i prepoznatljivim pripovedačkim glasom.

Jedna od najboljih knjiga priča u srpskoj književnosti u poslednjoj deceniji.

„Ako čovek oprašta zlim ljudima, kakva je onda razlika između njih i dobrih?“

„Ali zašto je sve mirno? I zašto je vreme lepo? Zar ne bi trebalo da se ovakvih dana zemlja zatrese, more da uzavre i nebo se rastvori? Ili prvo mora da bude još strašnije?“

Veselin Marković (Beograd, 1963), romansijer, pripovedač i esejist.
Diplomirao je Jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Magistrirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Objavio je sledeće knjige: Šta propuste oni koji umru u snu (knjiga pripovedaka, 1992), Marsel Prust i drugi realisti (studija, 1996), Preimućstva kruga (knjiga pripovedaka, 2001), Izranjanje (roman, 2001), Mi različiti (roman, 2010), Uporedni svetovi (studija o Vladimiru Nabokovu, 2011), Svetlost na vodi (putopis, 2015) i Prošlost nikad ne prođe (knjiga pripovedaka, 2017).
Markovićeva proza objavljivana je u Norveškoj, Sloveniji, Italiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Poljskoj i Bugarskoj.
Objavio je i veći broj eseja, studija, kritika, prevoda sa engleskog i novinskih tekstova.
Roman Izranjanje dobio je Vitalovu nagradu.
Roman Mi različiti dobio je tri nagrade: Nagradu grada Beograda, „Bora Stanković“ i „Matijević“, a nacrt tog romana dobio je stipendiju „Borislav Pekić“.
Sa suprugom Snežanom, sinom Damjanom i ćerkom Emom živi u Strazburu.