Crna strela : priča o dve ruže

Roman Crna strela opisuje tek epizodu u moru događaja, koji su potresali Englesku s početka tridesetogodišnjih sukoba unutar zemlje.

Roman je prvo, u nastavcima i s podnaslovom Priča o Tunstalskoj šumi, objavljen 1883. godine u časopi­su „Novine za mlad svet“, i to pod pseudonimom Džordž Norts (kao što je bio slučaj i s romanom Ostrvo s blagom), da bi ga omladina odmah primila kao senzaciju. U celovitom obliku, kao knjiga, roman je objavljen 1888. godine.

Žestinu i surovost Tridesetogodišnjeg rata Stivenson je maestralno istakao i time što junak romana, Ričard Šelton, ni sam dugo ne zna na čijoj strani se bori i tek kasnije, gotovo nasumično, odlučuje da priđe Beloj ruži. Uostalom, čitalac ne može da ne bude za mladog Šeltona, uviđajući da on, okružen beskrajnim intrigama i zločinima, na kraju odbacuje milost podlog i surovog, premda i odvažnog, vojvode od Glostera. Stivenson je tako dobro vladao književnim umećem da na stranicama romana povremeno izbija taj neobjašnjivi užas koji je oko sebe širio voj­voda od Glostera, budući kralj Ričard III.

Kao glavni izvor Stivensonu su poslužila „Pisma Pastonovih“, obimna prepiska između članova aristokratske porodice Paston, kao i drugih s kojima je porodica imala veze, u periodu između 1422. i 1509. godine. Zbirka takođe sadrži državna i druga važna dokumenta.
Sam Stivenson se o knjizi izrazio kao o „koještariji“, pretežno zbog toga što je koristio staroengleski dijalekat. Ipak, kao što kaže Džon Golsvorti, to je „ljupka slika o srednjovekovnom životu, od koje teško da u književnosti ima bolje.“