Crnim stazama

Čitava svita eksperata, odnosno stručnjaka za ono što se ne može proveriti, procenila je da je nekih tridesetak posto francuskih departmana pripadalo zonama „hiperruralnosti”. Za njih, ruralnost nije predstavljala blagoslov već prokletstvo: izveštaj je naricao nad nazadnošću oblasti koje su bežale od digitalizacije, kroz koje nije prolazilo dovoljno puteva, koje nisu bile dovoljno urbanizovane ili su pak oskudevale u velikim tržnicama i pristupu administraciji. Ono što je nama, starim, sirotim romanticima, bilo pojam raja na zemlji – divljina, očuvanje prirode, izolovanost – na tim stranicama svrstavalo se u kategoriju zaostalosti.

Naši svakodnevni životi odjednom su dospeli na ekrane, svodeći se na statistiku, pretvarajući se u hidrofile koji se kreću kroz sajbernetske kablove, pohranjeni u elektronske čipove na plastificiranim karticama. Zar dolazimo na ovaj svet samo da bismo hranili fajlove informacijama?