Cveće zla

U svetskim okvirima, Cveće zla je u periodu od poslednjih decenija XIX veka do danas jedno od najčešće objavljivanih dela, prevedeno na sve književne jezike, te se po broju izdanja može uporediti sa Biblijom, Kuranom, Božanstvenom komedijom, Don Kihotom…
Bodler svom čitaocu predočava mračnu i duboko onespokojavajuću panoramu neizlečivog zla u čoveku. U tome je on neka vrsta naslednika Dantea, ali za razliku od Danteove vizije, koja proističe iz religijskog shvatanja sveta, Bodlerova je koncepcija univerzalnija. Bodler nije pravednik koji šeta paklom već grešno i „osuđeno” biće koje uranja u sebe samog. Ljudsko zlo on otkriva prvenstveno u sebi. Ili, kao što su često isticali oni koji su ga razumeli, on govori u svoje sopstveno ime. I upravo to je ono što njegovog „licemernog” čitaoca najviše uznemirava i iritira. Saznanje da se o ljudskom zlu ne može govoriti a da se ne prizna njegovo postojanje upravo u samom biću onoga koji govori, neprihvatljivo je, skoro nezamislivo „običnoj“ ljudskoj svesti. Pogotovo onoj što opstoji prilagođena „normalnim“ okolnostima, u kojima sve biva podvrgnuto zakonima vladajućeg morala.

N.B.

Šarl Bodler je bio francuski kritičar, prevodilac i pesnik. Rođen je 09. aprila 1821. godine u Parizu, Njegovo najpoznatije delo, Cveće zla, objavljeno je 1857. godine.  Umro je 31. avgusta 1867. godine.