Danički užas

U Daniču, opustelom selu u Masačusetsu, zavučenom duboko u nepristupačan seoski krajolik s mračnim dolinama obraslim kupinama, još žive priče o vešticama, a ispod bregova na kojima se uzdižu tajanstveni kameni krugovi dopiru neobični zvuci.

Na jednoj osamljenoj farmi, Lavinija Vejtli, priprosta albino žena, na svet donosi Vilbura, dete nepoznatog oca. Stari Vejtli, Lavinijin otac, podiže Vilbura pod nepoverljivim pogledima seljana, prestrašenih brzinom kojom to dete odrasta i dobija izgled odraslog čoveka. Oduvek su o starom Vejtliju i njegovom veštičarenju kružile razne priče, a nakon njegove smrti Vilbur, sada odrastao, nastavlja odlučno da širi jeretička znanja koja mu je preneo deda. Tako je i dospeo na Univerzitet Miskatonik u Arkamu da bi odatle pozajmio mračni Nekronomikon. Profesor Armitidž, shvativši nečasne namere tog posetioca, odbio je da mu pomogne u potrazi. Čvrsto rešen da se dokopa tog dela, Vilbur će pokušati da noću provali u biblioteku, pokrećući time niz tragičnih događaja.

Usečene doline, koje bujna vegetacija čini neprohodnim, delirični sabati oko vatre u Noći svih svetih, ptice kozomuzi spremne da ukradu duše mrtvaca, nevidljiva stvorenja koja pustoše noćne pejzaže… Daleko od veličanstvenih, egzotičnih pejzaža iz Zova Ktulua ili U planinama ludila, ova Lavkraftova pripovetka odigrava se u Novoj Engleskoj, regiji koju je autor voleo i u koju je smestio brojne svoje priče.

Fransoa Baranže, ilustrator ranije poznat po radu na filmovima i video-igrama, od malih nogu je opčinjen Lavkraftovim stvorenjima i vizijama, te se dao u divovski poduhvat da u slike prenese njegove ključne pripovesti.

Hauard Filips Lavkraft (1890–1937) rođen je i umro u Providensu (SAD), a bez sumnje je najuticajniji pisac horora u 20. veku. U svoje vreme priče je objavljivao samo u jeftinim časopisima, ali posle smrti postao je kultni autor, jednodušno slavljen i hvaljen, a njegovo delo postalo je tema univerzitetskih studija. Od tada njegova jedinstvena i zastrašujuća mašta nije prestala da nadahnjuje generacije pisaca, filmskih radnika, slikara, muzičara i kreatora igara, od Stivena Kinga do Klajva Barkera, preko H. R. Gigera i Metalike. U središtu njegovih dela nalaze se kosmički entiteti čije je tajno prisustvo u našoj stvarnosti toliko nezamislivo da je onaj ko ih otkrije odmah proglašen ludim. Zov Ktulua je njegovo najpoznatije delo.

Fransoa Baranže je rođen 1970 i umetnik je s više lica. Po obrazovanju ilustrator, uglavnom radi na stvaranju filmova (Hari Poter, Borba titana, Lepotica i Zver) i video-igara (Heavy Rain, Beyond: Two Souls). Autor je i brojnih korica za romane. Godine 2013. upušta se i u pisanje svog prvog zapaženog naučnofantastičnog romana Dominium mundi, a zatim i trilera Domino efekat 2017. Kao adolescent, otkrio je Lavkrafta zahvaljujući – kao i mnogi – društvenim igrama uloga. Nakon toga nije prestajao da se oduševljava fantastičnim univerzumima uopšte, a posebno onim koji je osmislio samotnjak iz Providensa. Pošto je godinama sanjao o ilustrovanoj verziji njegovih priča, odlučio je da se i sam u tome okuša, počevši od najpoznatije – Zov Ktulua.