Danonoćnik

Knjiga se prosto opire svrstavanju u bilo koji žanr, jer su u njoj izdvojeni zapisi, komentari, izreke, male priče, pesme u prozi, sećanja, kratki eseji, razni osvrti, anegdote…

“U osamnaestom veku srpski pisci imali su na svojim knjigama po nekoliko redova u naslovu. Kao da tada nije metafora bila središnja poetska pojava. Podsvesno, bez direktne saobraćajnice, primio sam običaj da ispod imena svojih knjiga ispisujem dugačke podnaslove, guste, često s brojevima. Time se samo uzgredno bavio poneki književni kritičar. Ali, to je delić moje poetike do koje mi je stalo, koju bih voleo da neko razjasni. Ne radi mene, to je bez zadatosti, no radi dostignuća da nema niti jednog dela knjige koji nije važan.” (autor)