David Golder

Bolestan, izneveren i napušten od svojih, finansijer sumnjivog poslovanja, prihvatio bi bankrot svoje banke. Međutim, zbog svoje ćerke Džojs, frivolne i rasipne, o kojoj i sam više nema nikakvh iluzija, starac odlučuje da ponovo izgradi svoju imperiju, i skoro mahnitom energijom, započinje tu poslednju bitku…

Roman o jednom međuratnom društvenom sloju prerasta u egzistencijalnu dramu, koja istinitom slikom finansijskog sveta odmah po objavljivanju 1929. postiže uspeh kod francuske čitalačke publike. Kritike zbog predstavljanja Jevreja i stereotipa vezanih za njih Irena Nemirovski je i sama pobijala tvrdeći da je bila usredsređena na lična zapažanja i da su ona daleko od svakog antisemitskog uopštavanja. Umrla je u Aušvicu 1942. godine.

Irena Nemirovski je rođena 1903. u Kijevu, a sa roditeljima došla u Pariz 1919, izbegavši iz sve crvenijeg Sovjetskog Saveza. Otac, preduzimljiv ukrajinski bankar, vrlo brzo uspeo je da obnovi porodično bogatstvo. Irena je studirala na Sorboni, kretala se u mondenskim krugovima na relaciji Pariz – Bijaric – Azurna obala, govorila jezike, stekla veze i družila se sa umetničkim kremom, pored ostalih, sa Žanom Koktoom i Romenom Garijem. Objavljivanjem romana David Golder 1929. postala je mezimica pariskih salona. Napisala je još petnaest romana i biografsku knjigu o Čehovu. Roman Francuska svita završila je 1940, objavljen je posthumno tek 2004. i dobio je nagradu Renodo. Bila je udata za biznismena jevrejskog porekla Mihaila Epštajna. Dolazak Nemaca u Francusku i Petenov uspon nisu slutili na dobro, te je Irena Nemirovski sa ćerkama pobegla u burgundsko seoce Isi-l-Evek, gde joj se pridružio i muž jer je izgubio pravo na rad. Pred sve izglednijom deportacijom, uhvatila se za slamku spasa i preobratila u katoličanstvo. Svi napori da bude izuzeta iz sudbine svojih sunarodnika nisu pomogli i ona je već 1942. godine deportovana u Aušvic gde je umrla od tifusa.