Dečije igre

Uprkos čnnjenici da je problematika dečijih igara, posredstvom klasičnih etnografskih i folklorističkih radova Vuka St. Karadžića, ušla na pozornicu srpske etnologije gotovo u isto vreme kada je počela da zaokuplja pažnju svetske kulturne i naučne javnosti, ona, sve do današnjih dana, spada u red najslabijie proučenih sociokulturnih fenomena.

Problem sa kojim se Aleksandar Krel suočio prilikom pisanja ove knjige stoga ima dva aspekta: prikaz dosadašnjih proučavanja tradicionalnih dečijih igara u Srbiji i autorovo sopstvene istraživanje u odgova-rajućem referencijalnom okviru, te analiza i interpretacija dobijenih rezultata.

Osnovna razlika između svih prethodnih i ovog istraživanja dečijih igrovnih aktivnosti je u tome da se Aleksandar Krel, polazeći od kognitivnih, edukativnih i komunikacijsko-simboličnih vrednosti tradicionalnih dečijih igara, prožetih funkcijom fizičkog razvoja dece, opredelio za pokušaj ustanovljavanja njihove korelacije sa društveno-ekonomskim i kulturnnm odlikama sredine u kojoj one egzistiraju.

Koiačin zaključak je da su tradicionalne igrovne aktivnosti dece nedvosmisleno kulturno motivisane i da je neophodna određena kompetencija za razumevanje njihovih složenih igrovnih sistema.

Prof. dr Branko Ćupurdija