Demon Koperhed

Autorka bestselera Biblija otrovne masline

Pulicerova nagrada za najbolji roman

Negde u zabitima južnog dela planina Apalači jedna tinejdžerka rodiće Demona Koperheda. Sve što ona ima: dobar izgled, kosu boje bakra, zajedljivi duh i žestoki talenat za preživljavanje – naslediće i dečak, ali to je otprilike sve što će ikada dobiti od svoje majke.

Ne štedeći sebe, Demon se bori sa savremenim zamkama sistema hraniteljskih porodica, dečjeg rada, zapuštenih škola, atletskih uspeha, zavisnosti, promašenih ljubavi. Njegova „superherojska moć“ je sopstvena nevidljivost u američkom društvu, jer su njegovi heroji odavno napustili one koji se nisu preselili u grad.

Kada je Čarls Dikens pisao Dejvida Koperfilda, uneo je u priču sopstveno iskustvo institucionalnog siromaštva i svih katastrofalnih posledica koje ono nanosi deci. Ovim romanom Barbara Kingsolver odaje omaž velikom Dikensovom delu i podseća nas da isti problemi i dalje nisu rešeni. Prenoseći viktorijanski epski roman na savremeni američki Jug, obuhvatajući Dikensov bes i saosećanje, i iznad svega, njegovu veru u transformativne moći dobre priče, Demon Koperhed govori u ime nove generacije izgubljenih dečaka i svih onih koji su rođeni na prelepim, prokletim mestima koja ne mogu da napuste.

Barbara Kingsolver je autorka sedam beletrističkih dela, uključujući romane Biblija otrovne masline, Bujno leto, Životinjski snovi i Drveće graška, kao i knjiga poezije, eseja i kreativne dokumentarističke književnosti. Roman Biblija otrovne masline zadržao se na američkoj nacionalnoj listi bestselera više od godinu dana i osvojio mnogobrojne književne nagrade u zemlji i inostranstvu. Njeni radovi takođe su objavljivani u mnogim književnim antologijama i časopisima. Njena najnovija knjiga jeste izuzetno uticajan bestseler Životinja, biljka, čudo: godina života hrane.

Dela Kingsolverove prevedena su na više od dvadeset jezika i donela su joj književne nagrade i odanu čitalačku publiku u zemlji i inostranstvu. Godine 2000. nagrađena je Nacionalnom medaljom za humanističke nauke, najvećim priznanjem ove zemlje za služenje posredstvom umetnosti.

Odrasla je u Kentakiju i diplomirala biologiju, pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju. Živi s porodicom na seoskom imanju u južnim Apalačima.