Demoni ljubavi : Lav Tolstoj i dubinska psihologija

Tri velika, sa malo čime uporediva umetnička dela stvorio je Lav Nikolajevič Tolstoj: dva romana „dugog daha”, Rat i mir (1864-1869) i Anu Karenjinu (1873-1877), i sopstveni život (1828-1910).

Posvećenost umetnosti književnoj i životnoj je imperativ za Tolstoja, a njegov cilj: delovanje na ljude. Nepresušnu životnu i umetničku snagu crpeo je iz traganja za istinom, a nakon što bi je pronašao, brižljivo se usredsređivao na njeno saopštavanje. Smatrao je da istina proširuje svest i doprinosi kretanju, rastu, izgrađivanju i unutrašnjem usavršavanju sebe i drugih, što je, bio je uveren, glavni zadatak i najvažnija delatnost svakog čoveka.

Dok je isprva prevashodno bio usredsređen na umetničko stvaranje, Tolstoj se s godinama sve više okretao samom životu. U oba slučaja prvo bi zaranjao u sebe i podvrgavao se bespoštednoj i beskompromisnoj samoanalizi, a potom posmatrao i istraživao ljude i svet koji ga okružuju. Tako je dolazio do dragocenih misaonih i emocionalnih, duhovnih i psiholoških, životnih i umetničkih uvida.

Verovao je da osim umetničkog dela, koje „zarazi ljude” i „sve ih dovede u isto raspoloženje”, to isto može postići i „delo života“, odnosno da čitav ljudski život može i treba da bude umetničko delo. „Kada bi ljudi samo shvatili sav značaj i svu snagu umetničkog dela svog života! Kada bi ga isto tako brižno negovali, ulagali sve snage da ga ne pokvare već da ga ostvare u svoj mogućoj lepoti. Jer mi negujemo odraz života, a sam život prenebregavamo. Hteli mi [to] ili ne, život je umetničko delo, jer deluje na druge ljude, oni ga posmatraju”.