Dete istog besa

Dete istog besa prevashodno je roman koji tematizuje identitetsku rascepljenost. Viktor Radonjić je taj fundamentalni raskol prikazao kroz dve narativne ravni – u vremenu u kojem se roman odvija, a u kojem se obrela i nacija koja tim vremenom biva ustreljena, i u samom glavnom junaku. Društveno-političke okolnosti famoznih devedesetih u Jugoslaviji, koje daju scenografiju ovoj knjizi, uslovljavaju razvojni put mladića koji se bori sa dezintegracijom države u kojoj je rođen i odrastao, dezintegracijom svoje porodice i, paralelno sa ovim procesima, dezintegracijom svoje ličnosti.

Dete istog besa počinje kao fikcionalna memoarska proza, prerasta u bildungs roman i završava se u jednom punokrvnom omažu trileru. I upravo ta žanrovska preobražavanja daju ovoj knjizi drugačiju perspektivu od one na koju smo navikli u obradi ove tematike iz bliske nam istorije.

Junak kojeg pratimo na stranicama ove knjige u konstantnim je tenzijama između svog karaktera i temperamenta: hipersenzitivan i emotivno atrofiran, nervno napet i bezdušno hladnokrvan, intelektualno isprovociran i mentalno utrnuo. I dok prve bombe na izmaku XX veka počinju da padaju po Srbiji, on dopušta iskonskom besu u sebi da presudi hoće li, ili ne, zaraditi sebi prefiks anti.