Dijamantski trg

Objavljen 1962. godine, ovaj roman se ubraja u najvažnije katalonske romane XX veka i dosad je preveden na preko trideset jezika.

Natalija, skromna devojka koja je ostala bez majke, upoznaje svog budućeg supruga tokom slavlja na Dijamantskom trgu. Ispostavlja se da je odlučni mladić Kimet, zbog kojeg raskida veridbu, posesivan i sebičan čovek, preke naravi. Pored detalja o teškom životu s njim, Natalijin tok svesti otkriva šta se krije iza njene ćutljive spoljašnjosti: fascinantno oko za detalje, razigrana mašta, neobične refleksije i krhkost.
Ali kako je velika književnost uvek više od ispričane priče, u Dijamantskom trgu se, iza pripovesti o jednoj običnoj ženi, u govorkanjima i sašaptavanjima susetki na ulici, u pijačnim razgovorima i prijateljskim posetama, zlokobno primiče usud Španskog građanskog rata, koji lako izmiče samo tlo života – bezmalo svaku elementarnu sigurnost i ljudskost. Veličanstvenost ovog romana upravo je izvedena iz toga što se o krizi, ugroženosti i zlu, kako se čini, može pisati i na način na koji koji je Rudureda činila – ne odustajući od ulaganja u mogućnost dostojanstva života i preobražavajući patnju u odlučnost i čvrstinu.

Merse Rudureda (1908–1983) je najznačajnija katalonska književnica XX veka. Njena biografija je prilično živopisna: nije se rodila u bogatoj porodici, i trebalo ju je brzo udati, pa je pohađala školu svega tri godine. Kad je navršila dvadeset godina, udala se za dobrostojećeg povratnika iz Argentine, mnogo starijeg od nje, s kojim je dobila sina. Kako bi se spasla od nesrećnog braka, radila je po raznim redakcijama kao novinarka i pisala kratke priče. Upornošću i radom postala je kolumnistkinja časopisa Clarisme. Objavila je nekoliko romana i ušla u svet književnika, aktivista i novinara. Kada su 1939. Frankove trupe došle do Barselone, s brojnim intelektualcima odlazi u egzil, prvo u Francusku. Godine 1954. seli se u Ženevu, gde je i napisala najvažniji katalonski roman XX veka, Dijamantski trg, a o tom iskustvu nakon toga izjavila: „Pisati na katalonskom u stranoj zemlji bilo je kao želeti da cveće procveta na Severnom polu.“ Naime, katalonski je bio zabranjen i pretilo mu je izumiranje. Zanimljivo je da taj roman nije dobio nijednu književnu nagradu. Nakon toga, mnoga njena dela su višestruko nagrađivana, a bila je omiljena i kod publike i kritike. Pred kraj života, vratila se u Kataloniju. Njeni ostali važniji romani su Vrt uz more (1967), Razbijeno ogledalo (1974), i Smrt i proleće (1986).