Dikensov London

Prvi i najveći urbani romansijer, Dikens spoznaje suštinu centralnog modernog društvenog fenomena – uzbuđenja i problema grada. Na njegovom putovanju kroz viktorijanski London srećemo ljude na čijem predlošku je gradio svoje književne junake, ali i predele u kojima se radnja romana događa.

Pešačeći kroz urbane pejzaže Londona, sticao je saznanja o radničkoj klasi koja će ispuniti pozadinu njegovih priča-crtica i nikada se nije otresao svoje opčinjenosti Londonom. Pre svega slika bede sirotinjskih kvartova, za koje je priznao da ga silno privlače baš zbog svoje odvratnosti.

„… Jer ja mogu nedelju dana ili dve da pišem na nekom povučenom mestu (kao što je Broudsters), ali jedan dan u Londonu ponovo me podstiče, i bez te čarobne lampe napor i trud kod pisanja mi biva prevelik… Čini se kao da su moji likovi osuđeni na mrtvilo bez gužve oko sebe…“

„Često skoknem do Londona. Volim London. Kako ga ja vidim, London nije jeftino mesto, ali tu možete dobiti veću realnu vrednost za svoj novac – hoću da kažem, ono najbolje, šta god to bilo – nego u većini mesta. Zato ja čoveku koji ima para i želi nešto kažem: ’Idi po to u London i dobro se provedi.’

A evo kako ja odlazim u London. Odem u privatni hotel i sobe za izdavanje gđe Skim, blizu ulice Aldersgejt u Sitiju (prvi put sam saznao za to mesto u oglasu u Bredšoovom železničkom redu vožnje). Tu plaćam „dve funte i devet penija dnevno za krevet i doručak s mesom, uključujući poslugu“. Napravio sam ja svoju računicu i zadovoljan sam što gospođa Skim nikako ne može mnogo da zaradi na meni. U stvari, kada bi svi njeni klijenti bili poput mene, mislim da bi se ta žena sledećeg meseca našla na spisku upokojenih u Gazeti (službenom listu).“