Disanje na pseće škrge

U skoro svakoj pesmi Slavomira Gvozdenovića, čak i kada je ona izraz intimističkog i kamernog doživljaja sveta, prebiva po neki kulturno-istorijski detalj, određena književno-istorijska aluzija ili kakva istorijska ili geografska pojedinost.
Pesme su iskustva, i to nam stihovi iz knjige Disanje na pseće škrge neprestano potvrđuju, štedro otvarajući prostore iskustva kao prvorazredna iskušenja poezije. Otuda „geografije gladnih reči“ postaju složen izraz sveta u kome se koliko u geografiji živi i u jeziku i kulturi.
Ali ne samo iskustva, pesme su i pamćenje: potreba da se oživi novija i starija istorija kako bi se uobličio neprekinut vremenski poredak od onoga što se jedva pamti do onoga sa čime se živi, potreba da se zapamte i nanovo naglase imena običnih i dobro poznatih ljudi, zahtev da se istaknu simbolički i stvarni izrazi kulture dugog trajanja, ali i da se u prizvanim toponimima sažme drama jednog istorijskog iskustva.

Slavomir Gvozdenović (1953), pesnik, urednik, prevodilac, antologičar, univerzitetski predavač.

Objavio je četrdeset knjiga poezije od čega devet u Srbiji, četiri na rumunskom (preveo Lučijan Aleksiu) i po jednu na poljskom, engleskom i mađarskom.