Dnevnik Anke Obrenović

Dnevnik je Anka pisala od kraja 1836. do početka 1838. godine. To je vreme agonije vlasti kneza Miloša i vrhunac njegovog sukoba s bratom Jevremom, Ankinim ocem. Ona je učesnik i svedok mnogih tadašnjih događanja, zbog čega je njen Dnevnik lišen svakog vremenskog odstojanja i ima dokumentarnu vrednost. Piše o stvarnim ljudima i događajima i tako verodostojno svedoči o svom vremenu. Razmišljanja, osećanja i zapažanja beležila je iz dana u dan, u kraćim ili dužim vremenskim razmacima, i to iskreno, bez ukrašavanja i želje da ostavi utisak na druge – samo da bi olakšala svome srcu.

Radmila Gikić Petrović, rođena 1951. u Vrbasu. Piše prozu. Objavljene knjige: Otvorite Jelenine prozore, 1978; Namaste, Indijo, 1984. (putopisna proza, prevedena na rusin- ski 1986); U Fruškoj gori 1854 (dnevnik Milice Stojadinović Srpkinje), 1985; Milica – Vuk – Mina, 1987; Razgovori o Indiji, 1989; Prepiska Milice Stojadi- nović Srpkinje sa savremenicima, 1991; Iskustva proze, 1993; Tokovi savremene proze, 2002; U potrazi za glavnim junakom, priče, 2003; Srpkinjin krug kredom (pesme i proza posvećeni Milici Stojadinović Srpkinji), 2006; Bibliografija radova o Milici Stojadinović Srpkinji, 2007; Dnevnik Anke Obrenović, 2007; Likovi u Dnevniku Anke Obrenović, 2007; Zdravo, Indijo, 2008; Život i književ- no delo Milice Stojadinović Srpkinje, 2010; Stara priča, priče, 2013; Koreja, post scriptum, 2014; A gde je Čehov?, 2015; Vijetnam i devet zmajeva, 2016; Kritika pamćenja, 2017; Kubanske prijateljice, 2020. Priredila je više knjiga Stevana Pešića, Svetozara Petrovića, Judite Šalgo, itd. Dobitnica je nagrada za najbolju priču lista Oslobođenje na Andrićevim danima u Travniku, 1985; Nagrada „Zija Dizdarević” za najbolju priču, Fojnica; „Slobodna Vojvodina” za 2007; „Iskra kulture”, 2007; „Povelja za višegodišnji stvaralački i naučni doprinos”, 2011; „Medalja kulture za očuvanje kulturnog nasleđa”, 2012; „Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu, 2015.